Da bi dobio šta ti sleduje moraš biti glasniji?! Ok, biću!

Posted by Drveni Advokat on January 29, 2009as , , , ,

Tolerancija mi je prilično visoka. Na neke stvari. Mogu me jahati ceo život ili dok ne pređu granicu. A granica je bezobrazluk. Kada su u pitanju fizička lica, uglavno ignorišem. Ne uzbuđujem se toliko. Ali kada je u pitanju neko čiji je posao to što tražim, poludim.

Deda sa mamine strane je bio vojno lice. Selili su se svake godine. Živeli su u Novom Sadu, zatim u istočnoj Srbiji, pa u Beogradu i na kraju u Bosni. Tamo su i ostali. Svaka tetka je u drugom gradu rođena. Moja mama je sticajem okolnosti rođena u Bosni i sudbina ju je vratila u Novi Sad pre više od trideset godina. To je druga priča, ali je bitno za uvod ovog događaja.

Godine 2005. joj je stiglo obaveštenje da mora da uzme naše državljanstvo. Ili da se vrati u Bosnu. Smejali smo se, jer ona nije imala ni bosansko državljanstvo nego SFRJ, pa nismo znali gde bi se vratila. Uglavnom, otišla je, morala je da se odrekne starog državljanstva i da polaže zakletvu. Obavila, čestitaše joj ljudi tamo i sve sređeno.

Pre oko dve nedelje nam je stiglo obaveštenje da mama mora da potvrdi državljanstvo da bi joj priznali akcije. Da se ne lažemo, znamo da nema od tih novaca vajde, ali kada želi, ajde da uradimo to. Suske i Gougy su mi na twitteru dali uputstva kako da to rešim preko interneta i još jednom im hvala. Neću da navodim sajt jer ništa ne valja i nemojte naručivati preko njega osim ako ne morate. Užasno je urađen i definitivno nisu organizovani za takvu vrstu poslovanja.

Prošli ponedeljak pošaljem prijavu, uplatim sve šta treba, skeniram i pošaljem im na mail. Pogledam, nema na spisku da im je stiglo. Telefon za žalbe stoji. Okrenem, sekretarica se javlja. Pokušala nekoliko puta, ništa. Ispod piše telefon za informacije, nazovem, posle sat vremena dobijem konačno, javi se žena i kaže da im servis za prijave ne radi, da li sam dobila mail u kom me obaveštavaju, jesam. Ok, nema veze što nije izbacilo na sajtu, bitan je mail. U redu.

Prošlo je sedam dana, ne stiže ništa, niti iko javlja. Nema maila, niko ne zove (u prijavi obavezno ostaviti broj telefona). U utorak (preključe) kaže mama da nazovem da proverim. Još je pokušah ubediti da je sve ok i da sačekamo, rok je u subotu, ima vremena. Ništa, nazovem ja, kaže čovek da mora proći deset radnih dana. Na sajtu to ne piše. Odluči tata da ode u sredu (juče) i podigne lično, jer se rok bliži. Vraća se posle pet sati cimanja, besan. Slali su ga iz jedne kancelarije u drugu, bukvalno da ga otkače, jer nemaju podatak da moja mama postoji. Hmm, bitno je da joj stiže glasački listić svaki put, kada treba nešto da se uplati, onda postoji, a ovako ništa. Nije državljanin. Iskopaše neku poznanicu (spavala sam za to vreme, ali sam čula šta se dešavalo) u SUPu i dobiše broj od inspektora u MUPu u Beogradu. Čula se mama sa njim, čovek našao broj pod kojim je to urađeno i datum iz decembra 2005. godine kada je rešenje poslato matičaru u Novi Sad. Potrebno je bilo samo da ga neko unese u kompjuter. Ali to iz nekog razloga nije urađeno. Dobro, kažem mami da nazove taj broj sa sajte gde piše INFORMACIJE i da će je tamo uputiti šta dalje da činimo, to im je posao, čim piše informacije. Nazove ona i žena joj izdiktira šta treba od dokumentacije i spusti. Nije stigla da pita ništa više. Kažem joj da nazove ponovo i da pita do kada rade, koji vremenski period je potreban da se dobije i da li je potrebno nešto iz Beograda. Nazove ona i javi se ista gospođa, kaže joj da ne zove više i spusti slušalicu. E tada sam poludela. Činjenica je da sam malo osetljiva na mamu i da je ona jedina osoba zbog koje bih i uradila ovako nešto. Ako je moj posao da naučim tvoj dete srpski, svejedno što ono možda ne može da shvati ili nauči, moj posao je da se potrudim da to učinim, za to sam plaćena. Ako piše informacije, tvoj posao je da mi ih daš, pa zvala ja jednom ili stopedeset puta, ti si plaćena za to i ne zanima me! Na stranu to što nas niko nije obavestio da ne možemo dobiti dokument, niti da možemo tražiti povraćaj novca. Boli ih uvo što smo uplatili. da su kojim slučajem oni platili nama, dali bi nam rok do kada da vratimo novac.

Iskuliram tu petnaest minuta i nazovem.

  • Dobar dan, informacije?
  • Da, izvolite?
  • Pre petnaest minuta je moja mama zvala da pita za državljanstvo i dobila je nepotpunu informaciju, kada je nazvala ponovo da je kompletira, neko se javio i rekao joj da više ne zove i spustio slušalicu.
  • Ne znam ko se to mogao javiti.
  • Stvarno? Pa koliko vas ima u kancelariji?
  • Dve.
  • Pa, ako sagledamo logično, mogli ste se javiti Vi ili Vaša koleginica.
  • Da, ali mi nismo bile u kancelariji, ko zna ko se javio.
  • U roku od trideset sekundi ste otišle i objasnile nekom da je jedna žena zvala, čim je ‘ta’ što se javila rekla da ne zove VIŠE?!

Ućutala je. Tada mi je pukao film. Ne samo da si bezobrazna ŽENO, nego i lažeš i to si našla mene da lažeš i da mojoj mami spuštaš slušalicu. Moram priznati da sam vikala. Sve ono što piše u pasusu pre dijaloga sam joj rekla povišenim tonom da bih joj na kraju tražila ime i prezime. Nije htela da mi ga da. Imaš hrabrosti da otkačiš klijenta na taj način, a nemaš hrabrosti da se predstaviš?! Pa, nećemo tako! Verujte mi da me je grlo bolelo kada smo završile razgovor koji je trajao oko dva minuta. Kasnije sam se čula sa maminom prijateljicom koja je isto prošla, ali ni ona nije dozvolila da prave budalu od nje. Pre nego što ću spustiti slušalicu sam joj rekla, da ću doći ujutru.

Zašto sam se iznervirala? Zato što je ona PLAĆENA da meni da informaciju i moje pravo je da informaciju dobijem. Ako je naznačeno da je to broj telefona na kom se dobijaju informacije, hoću istu i da dobijem! Ona prima novčanu nadoknadu da meni da informaciju o tome šta je pitam i jednostavno ima da mi je da.

Jutros ustanem u pola sedam, našminkam se, sredim i nešto pre pola osam se nacrtam tamo. Nisu me pustili da uđem do pola osam pa sam stajala napolju. Kada sam ušla otišla sam direktno pred kancelariju u koju sam trebala da idem. Srela sam čoveka koji me je pitao gde idem i rekla sam. Rekao je da sednem i ženi koja je bila iza ćoška (u hodniku) je rekao, kao da nisam tu: “Neka je došla”. Ona je pitala zar je već pola osam i rekao je da jeste. Ustala je i ušla u kancelariju. Došla je još jedna. Vrata su otvorena i sve čujem. Šapuću:

  • Neka je tu ispred.
  • Da je pitamo šta hoće?

Sedim, slušam i ne verujem :D izlazi jedna od njih i pita me šta mi treba, kažem ukratko, reče mi da uđem. Podvile su repove. Samo sam ćutala, predala šta je trebalo i čekala da vidim kako će postupati, da u skladu sa tim postupam i ja. U roku od deset minuta sam izašla napolje. Sa uverenjem o državljanstvu u rukama. Bila sam sasvim smirena, jer je sve išlo glatko. ‘Moj’ predmet je bio spreman na stolu, samo je čekao da dođem i da ga pokupim. Da nije bila bezobrazna, ne bi me izvela iz takta i ne bih otišla tamo i ko zna kada bi ovo bilo sređeno. Da mi nisu sredile odmah to šta su trebale da urade još 2005. godine kada je potvrda iz MUPa Beograd prosleđena, haos bih napravila. Bila sam spremna da zovem drugaricu koja radi za popularne novosadske dnevne novine, poznanike sa radija, ma svašta. Počevši od nemarnosti i neadekvatnog obavljanja posla (ko zna koliko građana još nije uknjiženo niti zna da za to), završno sa prevarom na internetu. Usput, nisam trebala da uplatim ništa, ali mi to nisu rekli. Uzeli su mi priznanice. Neka im, njima na dušu, meni ne treba. Ali me nećete više zaje*avati. Samo se pitam, da li u ovoj zemlji moraš vikati da bi dobio ono na šta imaš pravo?

Dopuna:

Setih se ove pesme Hladnog piva koja tačno opisuje ono sa čime se svi susrećemo kada je administracija bilo koje vrste u pitanju.

Čekaonica

Da pokucam, možda je ipak prerano
Zuriću još malo u sivi pod
I prebrojat pločice
Fino piše molimo ne kucati
A ja bih htio nekoga upucati
Il’ skočit pod tračnice

Oprostite što dišem
Necu nikad više
Samo mi pomozite
Kroz hrpu formulara
Bez malenoga dara
Jako slabo prolazim

Potrebno je donijeti dvije sličice
Osobnu i kopiju domovnice
I pričekat’ satima

Oprostite što dišem
Necu nikad više
Samo mi pomozite
Kroz hrpu formulara
Bez malenoga dara
Jako slabo prolazim

Be Sociable, Share!

19 Comments

  • Arghhh says:

    U ovoj zemlji bezobrazluk i neodgovornost bujaju ko cvece u rajskom vrtu.Bolesni, stari, siromasni, svi najugrozeniji moraju da trpe te zivotinje kojima je radno mesto samo kantina gde prozdiru bureke i opijaju se nikotinom i kafama.Trla baba lan da joj prodje dan, a resavaju ljudske zivote.
    Amin sto si se drala, ja bih im radio jos gore stvari.

  • Grande says:

    Pre nekoliko godina sam imao neke probleme sa gradskom administracijom. Da skratim: Tipu sa kojim sam razgovarao, a koji je gledao u mene kao da sam magla, što sam glasnije mogao – rekao: Sada ti je već i sto evra malo!
    Ne mora niko da ponovi ovu caku, ali smatram da može dati veoma dobre rezultate. Grande.

  • prokka says:

    Najzanimljivije od svega je što ih zapravo mi plaćamo jer se oni finansiraju iz budžeta. Dakle nekome dajemo pare da bi nas on zajebavao?! Zar nije to divno. Problema sa administracijom ima mnogo i zato me uvek iznenade pozitivni primeri poput jednog čikice u velikoj pošti koja je uvela savremeni sistem za čekanje u red na šalterima. Pošto se ljudi još jelte nisu navikli na takav vid rada: kompjuter, pa ceduljica, pa šaljter… on je uvek ljubazno stajao pored i objašnjavao, plus je onima koji su bili kulturni doturao papirice sa manjim brojevima koje je neko odbacio. Da li da napomenem da smo mi bili jedni od njih :) Sa druge strane primer iz moje opštine Vračar je naravno poptuno suprotan jer tu obezbeđenje i nije baš iskazalo neku ni želju ni volju da mi pokaže kako se koristi njihova mašina, jednostavno su sedeli i pričali…

  • zelenavrata says:

    Eh…….svako od nas je prosao kroz tako nesto, ali kada se to desi kod lekara, e to je za plakanje. Ne smes da vices, jer leci nekog tvog, jer taj neko tvoj umire….ne mogu o tome, usrana drzava, zakoni, sistemi, ma sve!

  • Punky says:

    Da vičeš? ne draga…ponekad moraš i da biješ…Šta se čudiš, ovo je Srbija…i da, ni moja mama do pre dve godine nije postojala nigde…užas jedan…

  • @Arghhh: drago mi je da si ostavio komentar :) što se tiče ispijanja kafa, potpuno si u pravu! slažem se da trebaju da popiju kafu, ali se to radi pre radnog vremena, a ne da se nervira što sam stigla u pola 8. zamisli kako je ljudima koji dođu iz okoline NS, jadni, pojma nemaju šta treba, ova na informacija ih otkači, pa satima čekaju redove, u banci, pa za formular, pa pred kancelarijama (šetaju ih iz jedne u drugu kao moj ćaleta), a ljudi došli jer moraju, niko ne vadi dokumenta jer voli . . . ako sam makar malo uticala da joj dođe iz dupeta u glavu da ne može tako da se ponaša, drago mi je. Jadna ona (ili bilo koja) ako mi se ovo nekad ponovi u životu. možeš zamisliti mene kada se iznerviram? :D

    @Grande: ahahahaha odlična fora! :D moraš se boriti za sebe . . . pokuša čovek fino, kada ne ide fino, udri!

    @Prokka: tačno, najgore je to što su oni na budžetu. Kada sam uplaćivala, platila sam štampanje dokumenta 430 dinara, dakle papir i mastilo me je koštalo toliko (ustvari mislim da i dalje koriste matrični štampač, ali ne mogu da tvrdim) i 100 dinara je otišlo u budžet grada. Neko ceo dan radi za te pare, ja sam im ih uplatila za 5 minuta posla uz minimum potrošenih sredstava! Pa šta hoće više od mene?! Bezobrazluk na kvadrat!
    Drago mi je da čujem da ima finih i kulturnih ljudi koji savesno rade svoj posao. Takve obavezno treba nagraditi, makar pohvalom. Neretko se obratim nekom ko je tako fin rečenicom:”Hvala, zaista ste ljubazni”. Barem da zna da se trud primeti i ceni.

    @Zelena: lekar je druga priča . . . ovo je bezobrazluk ljudi koji misle da ako su se dograbili mesta na kom ništa ne rade za solidne plate mogu da budu drski. žao mi je samo što ljudi ćute i trpe. i ja bih do određene granice. ova ju je odmah prešla.

    @Punky: uvek imam toliku samokontrolu da se nikada ne bih fizički obračunala sa nekim, makar i on/a mene prvi udarili, ne bih vratila. ali veruj mi, kada mi padne mrak na oči, mislim da mogu zgradu da pomerim :D nadam se da se sredilo za mamu. mom ocu su rekli da ona postoji uvedena kod mene samo kao moja majka . . .

  • Gil-galad says:

    O, da. Moraš!
    Svakodnevno.

  • Pedja says:

    Kad sam u takvojsiuaciji, ja lepo pitam ko je sef i gde mogu da ga nadjem. Obicno se odmah stvari promene, ali nekad moram da odem i do sefa. Jednom sam zamalo stigao i do predsednika Opstine :)

  • Duda says:

    Sa nasom administracijom je strasno, svi se u to uveravamo, svakodnevno. I ja sam prilicno nadrndana kada su informacije u pitanju i ne odustajem tek tako. U stanju sam satima da zovem, raspitujem se i na kraju isteram sve sto sam zelela. Pre mesec i po dana sam podnela zahtev za penziju, pa sada samo cekam, sta ce se sledece desiti, akonto prica raznih ljudi, kako su ih muntali par meseci, za nepotpune podatke, za podatke iz staza koji fale itd., a na obrascu za “penziju” traze sve moguce kontakt telefone! E, samo cekam, cekam. Jos koji dan, pa cu JA njih da zovem, da vidim sta se desava. Svaka tebi cast na upornosti i “jezicavosti”. Ne studiras ti slucajno srpski jezik!

  • Punky says:

    Odprilike ista priča…pa se neko posle setio da se nekad i venčala, ali im je bilo čudno da mi se otac oženio nepostojećom ženom…sredili smo, ali bilo je cimanja…

  • @GG: onda je to strašno . . .

    @Peđa: to bi mi bio sledeći korak, da nisu postupile onako kako jesu. preko telefona šefa nisam mogla dobiti, a i inače volim sve da završavam lice u lice.
    čak sam i smislila šta da uradim ako odbiju da me odvedu do šefa i usput konsultovala drugaricu koja je apsolvent na pravima, da ne završim u ćuzi :D

    @Duda: smao zovi Dudo, to je tvoje pravo a njihov je posao da ti daju informaciju. uglavnom prećutim, čak i kada se nerviram prećutim, ali je ovo po meni bio vrhunac bezobrazluka. hehehe, moguće je da fakultet ima veze sa tim, ali sam i išla jedno vreme u debatni klub koji mi je dosta pomogao po pitanju moje ćutljivosti.

    @Punky: moj otac je juče predao izvod iz MKR i izvod iz MKV :D i to se venčala u Novom Sadu pre trideset godina :D i opet nije državljanin :D haos . . .

  • Charolija says:

    Ne mogu da čitam komentare, jer sam se iznervirala. Zanimljivo je to sa mnom i ovom državom, čim se pomene država i neki poslovi sa njom, iznerviram se u startu. Milion stvari ne razumem. Što kaže Mahlat, “talog” vlada. Svuda i u svim segmentima ove države je “talog” na površini. Ne znam samo hoće li zauvek biti ovako?

  • prichalica says:

    Ja sam PRSLA od nerviranja kod ovog dela:
    ” – Pre petnaest minuta je moja mama zvala da pita za državljanstvo i dobila je nepotpunu informaciju, kada je nazvala ponovo da je kompletira, neko se javio i rekao joj da više ne zove i spustio slušalicu.
    – Ne znam ko se to mogao javiti.
    – Stvarno? Pa koliko vas ima u kancelariji?
    – Dve. ”

    Znači svesno jebanje u zdrav mozak!!! Izvini na izrazu, obriši ako smeta, ali ne mogu da verujem više..
    Brate mili, koja smo mi stoka, ne mogu da verujem!
    I uvek moraš i ti da budeš stoka, da bi se oni ponašali kako treba!!! Ne mislim bukvalno “stoka”, znaš na šta mislim.

    Bože me sačuvaj.

    Svaka čast na jeziku, srbisto! :)))))

  • ozon says:

    kakav ruzan san… i sta je bilo kad si se probudila???

  • @Čarolija: uvek će biti tako. to je jednostavno u ljudskoj prirodi i nema mu spasa. Pogotovo sada kada korupcija ima maha :(

    @Pričalica: ne smeta, sloboda izraza :))) hehe, i ja sam se iznenadila koliko sam se solidno snašla :D kulturno je napičih :D

    @ozon: probudih se u bajci :) možda me na kraju čeka srećan kraj. ko zna. svetlo se otkrilo. zavese se raširile. magla se povlači. sunce se nazire.

  • majstorjoe says:

    Drveni sada mi je pao napamet jedan grafit !!!!
    Mislim da je bila 93/94 god. u Beogradu a grafit je glasio!!!!
    “Prolece je a ja zivim u Srbiji!!”
    Razumem te u potpunosti!!!
    :)

  • Suske says:

    @majstorjoe – razveseli me. Zapamtiću ga!

    Razmišljam kako je moglo da dođe da nam na svim odgovornim mestima, i na mestima koja zahtevaju bar minimum ljubaznosti sede ljudi, nepismeni, nekultivisani, bezobrazni jednom rečju, šljam?
    Priča ide nekako ovako.
    Dođe selja na vlast, jer je podoban, član je partije, i prvo što uradi zaposli svoje bližnje. Gde će drugde nego negde na nekom šalteru kraj nekog telefona i kraj neke kucaće mašine. Lako se uči. To je naravno posledica nezameranja i vraćanja usluga /slave, preslave, kafane, lov, ribolov …/
    Na taj način su uspešne domaćice, uz večernju školu našle svoje mesto kraj šaltera. Njihovo je da se doteraju i osmehuju bogatim i važnim drugovima i drugaricama i da glume veličine svima ostalima.

    Prosto je neverovatno da je u svakom, ali u svakom gradu ista priča. Gotovo sam ubeđenja da su morale da prođu i test inteligencije i da su mogle da se zaposle jedino ako su imale IQ ispod 80.

    Izvod iz matične knjige rođenih – jedan grad.
    Državljanstvo – drugi grad.
    Izvod iz matične knjige venčanih – treći grad.
    Živim u – četvrtom gradu.
    Deca rođena u dva različita grada.

    Kada nam trebaju papiri, meni lepo dođe da se ubijem.
    I prosto sam oduševljena, što je eto u jednom od gradova Opština imala sluha te sam uverenje o državljanstvu dobila za 1 dan, poštom.

    Ove godine moramo da menjamo pasoše i lične karte. Već mi je muka samo kad pomislim na to.

    Iskreno se nadam da će za 2 godine stvari doći na svoje mesto.

  • [...] Title: Da bi dobio šta ti sleduje moraš biti glasniji?! Ok, biću!» Posted: March 26th, 2009» Author: Zen» Filed Under: Community, Real [...]

  • [...] Title: Da bi dobio šta ti sleduje moraš biti glasniji?! Ok, biću!» Posted: March 26th, 2009» Author: drveniadvokat» Filed Under: Community, Real [...]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>