@Pričalica: hvala :) pokušala sam (uz sugestije moje mame) da reagujem normalno, često se povučem, ali se trudim i da se branim na civilizovan način. kod osobe cenim pre svega moral i kulturu, pa onda ostalo . . . hvala na komplimentima, i meni je zaista drago što poznajem tebe i Anči :)

@Deda: jeste, kao što rekoh, deca kao deca . . . nisu oni hteli da uznemire moju mamu jer je bolesna, oni čak to nisu ni znali . . . dečaku broj 1 je mama bila u bolnici u tom momentu i rekla sam mu da je moja mama isto bila u bolnici i da znam da mu je teško (dok me je vodio do ulaza gde živi dečak broj 2) i kada se njegova mama vrati kući moraće da se odmara da bi ozdravila, kao što i moja sada mora da se odmara . . . nije ništa rekao. nisu to mala deca, imaju po 12 – 13 godina, mogu da razumeju, može lepo da im se objasni što sam ja i htela, ali su bežali . . . valjda su mislili da će ne znam šta da bude. mnogo je potrebno da se ja toliko iznerviram da bih udarila dete. da vičem ok, ali da udarim . . . nikako. hvala ti na razumevanju.

@Furious: hehe, hvala :) vremenom sam naučila da se kontrolišem Iskreno, mama me je naučila :) i shvatila sam da se silom ne postiže mnogo ili da se postiže isto ono što se postiže na miran način. pokušaj, isplati se.

@Prokka: i ja se nadam tome. hvala ti. a prozor je čist, što moja mama kaže ‘blista’ (hehehe, ne vidi dobro :D ). nisam ih videla posle toga. htela sam da ima kupim bombone, ali je hladno, pa nisu toliko često napolju . . .

@Ivan: pa, nadala sam se da će pronaći drugi vid zabave bez bilo kakve potrebe za reagovanjem. ali se to nije desilo . . . ne znam, uopšte mi nije palo na pamet da bih mogla bilo kako drugačije reagovati. da sam mogla razgovarati sa njima i da su bili bezobrazni, onda bih možda i vikala na njih . . . nisam pomenula da ih je mama zamolila da to ne rade i da su joj svašta rekli (to sam rekla i roditeljima), psovke kakve ja ne bih rekla ni nekome ko ih verovatno zaslužuje . . .

@Duda: zaista jeste strašno koliko su roditelji zaokupljeni zaradom . . . nažalost, to im je nametnuto, kapitalizam je počeo da uzima danak, a porodica je počela da trpi. ne znam da li je i ranije bilo tako, sa mnom je mama razgovarala o svim situacijama koje mogu da mi se dese, od nestašluka, do kidnapovanja i kako da postupim u kojoj, prosto mi nije normalno da roditelji to ne rade sa svojom decom. o čemu li razgovaraju?
pa da, roditelji ne vide da to rade njihova deca i kada ugledaju takvo sklonište reći će da su to uradili neki klošari ili narkomani, nikada neće pomisliti da je to možda uradilo njihovo dete ili ga pitati da li nešto zna o tome.

@Sandra: hvala ti :))) moja mama je jedina osoba koju ja imam u životu :) koju imam na svetu celom i volim je najviše od najvišeg. i potrudiću se da imamo ono što nam pripada, i što se trudimo da drugima ne oduzmemo, a to je miran i spokojan život.

@Zelena: to mi je i bila namera, da ne srozam sebe i svoj nivo. a bilo je mnogo više dečaka od ova četiri. ove roditelje sam samo uspela da nađem. neo, nije mi bitno, jer deca pričaju. oni će reći ostalima da sam bila kod njihovih roditelja da se požalim. a čim sam se požalila, znači da to nije dobro i da nije lepo to raditi. i neće više dolaziti.

@Čarolija: hvala ti :) nadam se da je tako i trudim se da bude ponosna na mene, jer ja jesam na nju :))) zaista si me pročitala, uvek se trudim da ne povredim drugu osobu na bilo koji način. znam da nisu oni mislili ništa pakosno i da im je sve to bilo zanimljivo, čak i ružne reči kada ih je moja mama zamolila da to ne rade . . . najviše mi je bilo zanimljivo to što su roditelji reagovali različito, a ne deca . . . iz različitih socijalnih i kulturoloških situacija dolaze, a svi reaguju jednako. znači da nije problem u deci . . .
hehe, meni ne smetaju stvari, i kod mene su često knjige na sve strane . . . tako da se desi da ja (npr) dođem kod tebe i vidim mnogo igračaka svuda, više bih se obradovala nego da je sve pod konac. i najverovatnije bih sa Jovanom, Janom, Markom i Anom sa stane uronula u njih i igrali smo bi se dok nas ne pozoveš na ručak :D a onda bismo ih pokupili samo ako moramo :)))

@Zmajček: hvala!

@Ivana: Hvala Ivana, mnogo. zaista nisam ni primetila, stres je došao tek kasnije. kao i uvek kod mene, reagujem i tek kasnije me “stigne” . . . jednom je jedan drugar u ranim jutarnjim satima ušao u kafić skroz krvav po licu . . . niko se nije snašao, počeli su da vade maramice, ja sam skinula košulju (znala sam da je čista) i svezala mu glavu, krvavih ruku trčala do prodavnice odakle sam zvala hitnu (nisam znala da mu je mama lekar, da sam znala, nju bih zvala), spakovala ga u hitnu sa njegovim drugovima koji su plakali od šoka i kada su otišli a ja stigla kući i pogledala krvavu košulju počela sam da se tresem i plačem . . . danas se zovemo bratom i sestrom, a on je živ i zdrav, radi kao asistent na fakultetu :))) umem da se snađem, da reagujem i tek kasnije me stigne šta je sve moglo da se desi . . .

@Punky: teško je kroz to prolaziti . . . žao mi je što se i tebi to dešava.

@Lost03: hvala :) mnogo volim decu i zaista se trudim da ih razumem. i nestašluke i šale i sve. ne volim bezobraznu decu, ali ova svakako to nisu. da jesu ne bismo imali prozore.

@GG: hvala ti :) takođe, i meni je drago što tebe blogoznam, kao i dosta ljudi čije blogove pratim :)
o da, sećam se koliko sam bila ljuta na mamu što me je kažnjavala i govorila je: “Jednog dana ćeš mi biti zahvalna” . . . i jesam, maximalno jesam . . .
da sam skočila na decu ne bih ništa postigla . . . možda otpor prema autoritetima i mržnju prema meni, kao i razbijene prozore. to mi svakako nije bio cilj.
da, i ja sam na to računala :) da će deca preneti međusobno šta se desilo i kako sam reagovala i da to više neće raditi, ne samo kod nas, već bilo gde.
hvala ti mnogo, i ti si divan i zaista mi je drago zbog druženja sa tobom, makar i ovako :)))

HVALA VAM SVIMA NA DIVNIM KOMENTARIMA, ZAISTA NISAM OČEKIVALA TOLIKO PODRŠKE I PAŽNJE I TAKO DIVNE KOMENTARE . . . HVALA VAM MNOGO NA SVEMU, NA LEPIM ŽELJAMA, HVALA VAM SVIMA ŠTO STE TOLIKO ISKRENI I DOBRONAMERNI I ŠTO SIJATE U OVOM MRAČNOM SVETU I DOKAZUJETE DA JE MOJE VEROVANJE DA SU LJUDI DOBRI TAČNO. ŽIVI, ZDRAVI, SREĆNI I NASMEJANI BILI!!!

Marija :)))

Vidi, prvo je sasvim na mestu shto nisi skochila na tu dechurliju da ih shaljesh onde i onamo…jer kao shto reche Charolija, chini mi se – “deca su deca”. I samom su mi takve “igrarije” jednom davno bile zanimljive, kao i vecini. Ali, porodica je tu kljuchna, presudna!!! U jednoj situaciji je moj otac vrlo, vrlo strogo reagovao, kaznio me i iako je tada to bilo bolno (ne mislim fizichki, hvala Bogu…:), chesto im se zahvalim na tome.

Porodice broj 3 i 4 su za svaku pohvalu, dechaci broj 3 i 4 postace ljudi. I nadam se da ce uticati i na svoje drugove, secam se da sam kao klinac puno toga kupio od vrshnjaka, a srecom vishe dobrog. Deca uche jedna od drugih, ugledaju se na drugare i voleo bih da se smisao ovog tvog gesta proshirio medju njima, a kako su se smirili, izgleda da jeste, hvala Bogu!

Nadam se da ce tvojoj mami biti bolje, i hocu najiskrenije da ti kazem da mislim da si jedna predivna osoba! Ostani takva. Setio sam se onog tvog sjajnog posta koji si posvetila mami… :sigh:

Sve najbolje,