Toše Proeski

U početku ga nisam doživljavala kao osobu. Samo glas. Slušam i volim potpuno drugačiju vrstu muzike. Ali umem da prepoznam kvalitet. A njegov glas ga je zaista imao. Pažljivo izvajan, “ispevan”, razvijen, školovan glas. Mada, mislim da sve to ne bi bilo to da Toše nije imao dušu. Osoba koja je uspevala jednako da voli ovaj naš napaćeni Balkan, ali što je još fascinantnije, i njega je ceo Balkan voleo. I sigurna sam da ga i dalje voli.

Studena (u našem prevodu Ledena) je bila prva njegova pesma koju sam čula. Čim se pojavila postala mi je omiljena. Svi su me zezali kako je ta pesma napisana baš za mene, jer ko me ne poznaje može o meni steći utisak da sam namrgođena i nepristupačna, uobražena i namćorasta.

Dok sam radila na radiju, sledeća pesma je barem jednom morala u etar u mojoj smeni. Uz nju sam se isplakala nebrojeno puta :)

Ništa više nisam slušala, nijednu pesmu nisam znala. Koju godinu kasnije je moja drugarica radila intervju sa njim za televiziju na kojoj je bila zaposlena i dobila od njega cd na poklon. Dala mi je da ga preslušam. I jesam. Ima pesama u kojima ne blista. U kojima ne pokazuje ni deo svog rada i talenta. Ali ima i pesama u koje je udahnuo dušu i na momente im dao karakter, lik, život. Pesme koje dišu sa njim, pesme koje su počele da dišu i sa mnom.

Nikada nisam bila na njegovom koncertu. Verujem da mi se ne bi dopalo. Ipak mi energiju uliva brži i jači zvuk, ne mogu samo da stojim i da mašem rukama ili upaljačem. Ali volim njegov glas, punoću i lepotu koju pruža pevanjem, i ljubavlju koju je uneo u isto, energijom i pozitivnošću.

Žao mi je što ga nema više kao čoveka, kao i svakog mladog i perspektivnog čoveka koji ovako tragično izgubi život. Ali mi je takođe žao što neću više biti u mogućnosti da čujem nove pesme koje bi izvodio sa ljubavlju i lakoćom, sa osmehom i optimizmom.

Studena

Tajno moja

Igra bez granica

My little one

Čovek koji je voleo sve ljude. Čovek koji se ne može opisati rečima.

Toše Proeski, nedostaješ mnogo. Neka ti je večni mir.