Moja mama divno priča svake noći
Detinjstvo koje sam ja imala je bilo detinjstvo kakvo se samo poželeti može. Ja imam ubedljivo najbolju mamu na svetu :))) Ona se potrudila da moje detinjstvo od najranijeg doba bude ispunjeno mnogim stvarima, da se moja ličnost počne razvijati od malena i imala je mnooogo strpljenja . . . Bila je učiteljica, preko trideset godina je radila sa decom. Obožavala je svoj posao. Kada ponekad razgovaramo o tome, kaže da joj jako nedostaju deca, da bi, da je zdrava, sada ponovo ‘krenula u prvi razred’ sa njima :) Moja mama je bila proglašena za učiteljicu decenije :) Već je osam godina u penziji, a neretko nam zazvoni telefon, zovu je njeni bivši učenici ili njihovi roditelji, da je pitaju kako je, da je pitaju za zdravlje.
Sećam se, da mi je pravila figurice od gline, mace, kuce, Saru Kej. Bojila ih je i lakirala, pa je u njih ubadala zihernadle ili im pravila rupice, te sam imala brošiće ili priveske kakve sam želela. Pravile smo svašta zajedno, od saksija, preko posudica, mozaici su mi išli (imala sam strpljenja), maske, ogrlice, narukvice, kape koje nose samo princeze. Ona je i šila često i mnogo. U vrtiću sam uvek imala najoriginalniji kostim na maskembalu, jer joj nije bilo mrsko da sedi i danima šije nešto što ću ja samo jednom obući. Jer je znala da će me to usrećiti.
Slikale smo zajedno otkad znam za sebe. Joj, šta sve ta žena nije pokušala da bi me naučila da crtam :D džaba, kada sam ja antitalenat :D a ona je držala likovnu sekciju u školi u kojoj je radila.
Nešto što je ostavilo najveći uticaj na mene je muzika. Pevala mi je oduvek, kupovala ploče i kasete Kolibra i kasete talentovane dece koja su pevala dečije pesme. Kada sam napunila šest godina upisala me je u muzičku školu i muzika je postala moja svakodnevnica. Gledale smo dečije festivale na televiziji zajedno, iz naše zemlje, ali i inostranstva, dobro se sećam i miša Điđa koji je vodio italijanski festival za decu :)
Pre neki dan sam na youtube-u naišla na pesme koje mi je često pevala. Neke smo pevale zajedno uz gramofon ili kasetofon, a neke same . . . ova mi je bila jedna od omiljenih
Zeko i potočić
Uz nju mi je pevala još jednu, koju nisam uspela da pronađem, tekst ide ovako (tačno mogu da se setim izraza njenog lica dok mi peva, iako je prošlo dvadeset i više godina od tada):
Trči zeka iz daleka,
oblio ga znoj.
Trči jadan, žedan, gladan
i uziše: JOJ! (ovde jako razrogači oči i promeni glas)
Prepao se
jer je neko povikao: STOJ! (promeni glas)
(pa pokaže u mene rukom, kao da ima pištolj, a ja dignem ruke kao da se predajem)
pa će brzo da se skloni
u kućerak svoj.
Hehe, volela sam tu pesmicu :) Ma, volela sam sve pesmice. I volela sam i da sviram i da pevam . . . i dugo nisam mislila na ovo, čak sam i zaboravila, dok slučajno nisam preko Kolibrića naletela na mnogo pesmica koje su obeležile moje detinjstvo i moj život . . . Neću nikada moći da se dovoljno zahvalim mojoj mami, ni da joj se odužim . . . a nekako i ne umem da joj (po)kažem koliko je volim . . .
Moja mama divno priča
Ovo su moje omiljene pesmice od Kolibra. Neke od omiljenih, jer bi bilo stvarno previše da ih sve okačim. uživajte! :)
Ko ko ko kolibri
Najlepša je zemlja moja
Pozdravite moga tatu
Moja mašta
Najlepša mama na svetu
Olivera
Tags: deca, detinjstvo, Kolibri, kreativnost, mama, pesme za decu, učiteljica
i ja sam odrasla uz hor Kolibri. Imala sam drugaricu koja je pevala u tom horu, ja nažalost, nisam. Tvoja priča o majci je divna. Bila bih najsrećnija kada bi moja ćerka jednog dana imala ovakve uspomene :)
Lepo je ovo chitati, onako generacijski imali smo srecno detinjstvo, mi s pochetka 80ih…
Lepo je imati takvu mamu. Mozda i ne morash njoj da se “oduzujesh” (glupa rech), samo pamti sve ovo i kada jednom ti postanesh mama, potrudi se da barem deo svega ovog prenesesh svojim klincima! :)) A verujem da ce nju neka slatka sitnica obradovati i da cesh joj time pokazati koliko je volish.
Pa shta ako si anti-talenat za crtanje? Zato ti pisanje ide od ruke! :))) (Ni ja ne umem da pevam, a volim da pevam…moram da kazem sad to…) :(((
Meni fav bila “Pozdravite moga tatu”…u vrticu… I ono: “Prepao se jer je neko povikao STOJ…”, zavrshavalo se sa: “…srce mu je zaigralo huja, huja, hoj!” koliko se ja secam…
E, gde su sada Beogradsko prolece i Muzichki tobogan…?
P.S. Mala parodija:
http://lyricwiki.org/Shorty_zeka
Hvala lost03 :) nisam imala nameru da napišem priču o majci, bojim se da bi ona bila mnogo duža i opširnija . . . ovako mislim da sam je samo pomenula . . . ne sumnjam da će i tvoja devojčica imati ovakve uspomene, samo se malo potrudi i sigurna sam u to!
@glorfindel: jeste, divno je imati ovakvu mamu. ona mi je i prenela ljubav prema deci :) ja ću se potruditi da gbudem barem delom kao ona, nadam se da ću uspeti . . . kada budem imala decu :)
hehe, hvala na komplimentu, i ti si dobar u pisanju :) ja volim da pevam i danas, i to mi je išlo, ali crtanje … :D
bitno je da se peva, šta sad, ako nemaš sluha, nemaš i to je to. ne trebaš biti :((( zbog toga. vidiš da je meni smešno što ja i dalje ne znam da nacrtam livadu sa cvećem, iako mi je 1000 puta pokazala :)))
izgleda da su mame imale više varijanti te pesmice :))) verovatno jer ne postoji audio zapis iste.
zaboravila sam reći da me je barem dva-tri puta mesečno vodila u lutkarsko pozorište (pozorište za decu), a Muzički tobogan smo redovno gledale, jer je moja krštena kuma (bila je profesor muzike) pripremala decu i vodila u Muzičku tobogan :))) ja sam bila isuviše stidljiva da bih išla, iako me je stalno zvala. nažalost, nije dočekala da porastem i da onda zajedno napravimo neki projekat :(((
Beogradskog proleća se ne sećam, ja sam iz Novog Sada :) ali zato Zmajevih dečijih igara vrlo dobro! držala me je na ramenima dok joj leđa ne pošalju poslednji alarm pred otkazivanje :) i Zlatno zvonce smo posećivale, sećam se i Vrbica u Sabornoj crkvi na koje me je vodila i obavezno mi kupovala zvonce, pa silni sajmovi (sećam se samo ringišpila i vožnje do besvesti, kao i liciderskih srca sa ogledalcima :))) ).
definitivno najbolja mama na svetu :)))
Prelepo! Bas sam se raznezila…jedna je majka!
Lepsi post i iskreni do sada nisam procitao…
Lepo je kada dete tako prica o svojoj majci i ne moras da brines o tome da joj se “oduzujes” ili pokazujes – svaki roditelj zna koliko ih deca vole i to osecaju i vide. Postovanje, ljubav, briga i neznost su najveci dar koji moze svaki roditelj da dobije. Roditeljska ljubav ne kupuje se poklonima odnosno novcem, kao ni ljubav deteta.
Ovi kolibrici,… gaah, koliko sam ja to jurio za klince i na kraju nisam pronasao da kupim, a ni na kraj pameti mi nije palo da pogledam RTS-PGP (ja i zaboravio da to postoji) :) A youtube – ne pitaj me nista – od njega me samo boli glava, tacnije boli mene glava od monopolista u nasoj zemlji i njihovog bahatog ponasanja.
Kad budem bio na poslu bas cu pogledati ove pesmice… – a secas li se Mice Tatic i njegove emisije “Na slovo, na slovo”?
Da ne bude zabune – mislio sam na klince mog brata… gaah!!! – boze pomislice ljudi da sam mator covek, a ja tako mlad :)
Hvala Zelena, mislim da jesi u pravu, jedna je majka.
Hvala Ivane, zaista ga i jesam napisala iz srca. Ne brinem ja kako novčano da joj se odužim, jer toliko novaca verovatno nikada neću imati. Samo se nadam da će biti živa dovoljno dugo da ću moći da nam platim neko zajedničko putovanje, da ne brine više i da se smeje kao i uvek :)))
Što se Kolibrića tiče, znam jednu osobu koja ima nekoliko njihovih albuma ;) pa se lako možemo dogovoriti za to :))) samo se javi i biće :)
Naravno da se sećam Miće Tatića i njegove emisije :D i ‘Fazone i fore’ sam pratila, o Branku Kockici i da ne govorim :D
nadam se da ćeš uživati u pesmicama :)
Gde me nadje sa Brankom Kockicem, upravo sam gledao “Kocka do kocke kockica,…” ima je na lokalnoj televiziji, hahahaha.
Branko nam je bio idol i svi smo maštali da budemo kod njega u emisiji i dogovarali se o čemu bismo pričali i šta bismo, kako i kada rekli :)))
Moram skromno da izjavim, da sam i ja mojoj deci pevala uspavanke, citala bajke i pricala “izmisljanke” price. Nadam se da ce se moja deca toga secati i mozda, jednom, negde napisati nesto lepo o svojoj majci. Tvoja je prica lepa, zaista. Ja se secam, kada smo, moja sestra i ja, bile male, jedva cekale nedelju, jer nam je tata, tada, citao Zabavnik, dok je mama za to vreme vec obavila pijacu i spramala nam dorucak. To se desavalo ujutro, cim progledamo, ubastramo se tati u krevet, ona sa leve, ja sa desne strane i uzivancija. Mala je razlika izmedju sestre i mene, pa smo jedna drugoj pravile drustvo, ali, iskreno, ne secam se da nam je mama nesto pevala, pricala…
Ajoj, ajoj, ajoj, “Zeka + potočić!”
Moj prvi javni nastup je bio upravo sa ovom pesmom, koju sam pevala na novogodišnjoj priredbi kada sam bila u “pačićima”. Međutim, tada nisam bila naročito “happy” zbog toga, pošto sam tada kapirala pesmu na sledeći način: “OK, znači: zima je, sneg je prekrio potok, a siroti, gladni i žedni zeka je došao da popije vode. Pošto se potok ne vidi, zeka će da ugine od žeđi”. Mislim da sam plakala posle izvedbe pesme. Hmmm… toliko o mojoj dečijoj psihi. :)
A, što se majki tiče, mislim da znam o čemu govoriš. :) Moja keva je radila u vrtiću, kao vaspitačica. Sve ovo mi je taaaako poznatno. :)
meni moja mama ne prica nista,samo mi opali samar i kaze vidi kakav si ,bezi u sobu tamo..
Dudo, sećaće se sigurno! Nije to mala stvar . . . Vidiš kako se ti sećaš maženja sa tatom i čitanja zabavnika :))) možda mama i jeste pevala i pričala, ali si zaboravila.
Eto, imale ste lepo druženje sa tatom, to je lepo :)
Moj tata je imao retko vremena za mene . . . u ovih mojih 26 godina je to . . . hmmm . . . pa, da ne preteram, možda desetak puta :((( i to većina odlazi na onaj period kada sam bila mala a mama mi je bila u bolnici :(((
No, ja sam mojoj mami jedino dete, tako da je nadoknadila sve što bi ikada moglo da mi nedostaje :) i toliko sam joj zahvalna na tome . . .
Hehehe Džejn :) ja sam čak i plakala zbog jadnog zeke, potpuno mogu da te razumem. Nisam baš mogla da skapiram da će da ugine, ali sam bila sigurna da će da se smrzne po tom snegu i bilo mi je žao što je tužan, a ne zna da je potočić ustvari tu i da će se u proleće opet pojaviti :)))
Verujem da je tvoje detinjstvo onda slično mom :)
Nikola . . . baš mi je žao :/
Joooooj, kako je divno bilo čitati ovo!!!
A baš pre nekako sam download-ovala sve te stare dečije pesmice… “Kolibri”, Branko kockica, Manda, Vlada i Gile…
Mali Steva poznao je jednu malu Jucu,
Steva ima malu macu, Juca maku kucu (x2).
Mali Steva sad se svađa sa malenom Jucom,
mala maca lepo živi sa malenom kucom (x2).
Ali sve se brzo menja, to vam mogu kaz’ti,
drukčije će sve to biti kad piljež odrasti (x2).
Kad odraste, onda maca neće volet’ kucu,
kad odraste, onda Steva neće mrzet’ Jucu (x2)..
lalalalalalalll diiiivnoooo!!!
Ljuuuuubiiiimmmmm!!!!
:D :D :D
I pozdrav za tebe i mamu!!!
Mi nismo imali tako dobru učiteljicu. Naša je samo četkala one svoje cvećke, po ceo dan… :roll:
Divna priča, još lepša sećanja. Zapitala sam se čega će se moja deca sećati? Lepih stvari, nadam se, jer se i ja trudim kao i većina mama.
Ako ne budu znali ovako lepo da pišu kao ti, nije ni važno, važno je da će se sećati. :D
Imam ovde jednu svesku u kojoj moja Jovana prošle godine piše ovako na temu “Moja mama”:
“Moja mama je mnogo lepa, ali i mnogo debela. :lol: Ima ogroman stomak, jer u njemu ima bebu. Jedva čekam da se beba rodi, pa da opet mogu da jurcam sa mamom. U zadnje vreme je i puno nervozna, jer malo spava, Marko se budi noću i traži flašicu. Ponekad je baš dosadan i mami ne da mira. Moja mama ne voli da radi, (hahahahahha) da pere sudove, ali voli da kuva lepa jela i da meni pravi palačinke. Volim da šetam sa mamom i da pričamo nešto smešno. Stalno nešto peva, pa joj ponekad kažem da je dosta pesme i da malo ćuti. (hahahaha) Moja mama je mnogo dobra i volim je najviše od svih, jer je najbolja na svetu. Možda malo više volim Marka, ali to nije isto, jer je on mali i treba mu moja ljubav…”
Da se nasmejem i da se zaplačem od neke miline. Deca su najdivnija bića na svetu. Iskreni, nevini i neiskvareni. Obožavam decu!
hehehe Pričalice, dečije pesmice su stvarno nenadmašive, posebno ako te uspomene vezuju za njih. ja imam brdo pesmica :) i neretko ih slušam. jednom mi je sestra rekla da ih sakrijem i ni slučajno ne pusti kada mi dođe momak (tada sam još bila u vezi), jer zvuči malo bolesno :D no, baš me briga, ja ih rado i dalje slušam i pevam :)))
I moja učiteljica je bila ‘onako’ :roll:
Najbitnija su sećanja Čarolijo :)
ako sudimo po Jovaninom sastavu itekako će umeti lepo da pišu, ali imaju i mamu o kojoj će moći da pišu. to što joj sada izgleda dosadno (“Stalno nešto peva, pa joj ponekad kažem da je dosta pesme i da malo ćuti.”) će joj biti kasnije najlepša sećanja :) videćeš!
pogotovo ova rečenica upada u oči: “Jedva čekam da se beba rodi, pa da opet mogu da jurcam sa mamom.”, znači da pamti vreme koje provodite zajedno i da uživa u njemu :)
zaista deca jesu predivna, najvrednija investicija :) i ja se nadam, da ću nekada imati mnogo zdrave dece, sa kojima ću provoditi vreme, pevati, glumiti, igrati …
I da, zaboravih da dodam. Drago mi je što sam pročitala jednu divnu priču kako je biti prosvetni radnik, jer, obično, kad čuju šta studiram i čime želim da se bavim, kažu mi da nisam normalna i da nisam ni svesna u šta se upuštam.
Svesna sam. Ali smatram da svaki posao ima i dobrih i loših strana (ne postoji ništa savršeno), a ja uvek dobrim stvarima brišem loše, tako da, jedva čekam!!!!
Ljubim!
P.S. – Dečije pesmice.. Nije bolesno, e’o, pevaću ja s tobom!!!
Eh…i ja sam rasla sa ovim zekom, davno je to bilo, kad je Zdenka Vučković sa ovom i onom “Tata kupi mi auto” bila hit za mališane…obožavali smo je! Ja i dan danas gledam rado dečje emisije, volim Kefalicu…mislim da ne treba da objašnjavam, a ti si ćerka kakva se samo može poželeti!
P.S. što se tiče crtanja…jednom kad je moj sin pošao u školu, dobio je zadatak, da nacrta dvorište sa životinjama, i plakao jer ne ume “lepo” da nacrta sve to. Ja sam mu pomagala naravno i mic po mic zanela se i nacrtala skoro sve. Moj muž je rekao ne gledajući papir, da nisam normalna , da će učiteljica primetiti da to nije radilo dete. Ja sam se smejala i rekla da je to, kako ja crtam na nivou deteta od 6-7 godina, a moj sin je overio- tata, mama crta isto kao ja, samo malo lepše! Toliko o talentu u crtanju :-))))))
Uljepsali ste mi vece. Ja sam rodjena u njemackoj i mama mi je pjevala o zeki. I sjecam se kako sam plakala i da sam bila svjesna toga da cu plakati na kraju pjesme, al sam ipak trazila da ju pjeva.
Sada svojoj curi 11 mj. citam pjesme J.J.Z. i brzo ih opet naucim napamet posto sam ih nekada znala.
Zmajeva riznica pesama za decu je nenadmašiva :)))
kao dete sam je znala celu napamet, mislim da se i sada većine sećam :)
drago mi je da ti se svideo moj blog :))) dobrodošla si uvek!
Divan post! Ja sam prošla drugačije, odrastala 90-tih… Ali sada svoju decu uspavljujem uz Kolibre.
Možda bi se mami više svideo text od putovanja …
[...] sam na blogu o mojoj majci. Bila je učiteljica, dobar pedagog. Neretko je dobijala decu koja su se razlikovala, ako mogu tako [...]
[...] sam na blogu o mojoj majci. Bila je učiteljica, dobar pedagog. Neretko je dobijala decu koja su se razlikovala, ako mogu tako [...]
[...] li medjutim, biti još bolja mama, pričati deci bajke, inspiracija nek Vam bude Moja mama divno priča svake noći i drveni_advokat (njena majka). Doduše navedeni post nije napisan ove nedelje, ali mu se uvek [...]
[...] vreme nisam razmišljala o detinjstvu . . . verovatno od posta Moja mama divno priča svake noći. Ne bih se pokušala ni večeras setiti detalja i čeprkati po uspomenama, da me Miss Cybernaut na [...]
[...] vreme nisam razmišljala o detinjstvu . . . verovatno od posta Moja mama divno priča svake noći. Ne bih se pokušala ni večeras setiti detalja i čeprkati po uspomenama, da me Miss Cybernaut na [...]