30

Savršen dan

Posted by Drveni Advokat on August 18, 2008 in priče |

Trgoh se. Nekoliko trenutaka je potrebno da dođem sebi. Opet ružan san. Lice mi je mokro. Uvek ružno sanjam kada odlučim da dremnem ’još malo’. A uporno dremkam ’još malo’, svakodnevno. Možda bih ih svakako sanjala, ko zna. Potresa me sadržina sna. Ne sanjam terorističke napade, ubistva, krv, čudovišta, nepoznate predele, nesreće ili prirodne nepogode. Moji košmari su zasnovani na mojoj psihi. Heh, podsvest zna čega se najviše plašim, te se toga oslobađa u snu. Samo tako i može da se oslobodi, jer joj drugačije ne dozvoljavam.

Ustajem. Mehanički odlazim do kupatila, piškim, umivam se, perem zube. Zatim vraćam u sobu i oblačim. Osećam se jadno. Kao i svaki put kada sanjam zahtevne snove. Toliko zahtevne da ne mogu da ih se oslobodim na javi.

Nismo u vezi skoro sedam meseci. Znam šta bi sada rekao. Mojom krivicom. Jeste, moja je. Nije mi bio dovoljan povetarac koji me je milovao, htela sam košavu. A dobila oluju. Jebi ga. Nezgodno je to što je veoma teško kontrolisati prirodu. Čovekovu prirodu. Planirali smo zajednički život, porodicu, godišnje odmore. Zaista smo uživali dok smo provodili vreme osećajući miris i ukus tela onog drugog. Ne znam da li sam ispravno postupila. Možda je trebalo da učiniti drugačije? Ne znam kome da postavim to pitanje, pitanje koje me ubija.

Ne živi se od ljubavi je dobro poznata rečenica koja je toliko puta ponovljena da je prešla u frazu. Zašto moramo da budemo realni? Zašto ne možemo da plutamo u snovima? Eh, kako je za snove malo potrebno. Ali me uporno neko vuče unazad.

Uzimam mobilni i ubacujem ga u torbu. Neće mi trebati, ne znam zbog čega ga i nosim. Ali ga ipak nosim. Tu je i omiljena knjiga, koju čitam po hiljaditi put. Zbirka pripovedaka koje obožavam. Ti si mi je poklonio, kada smo pre dve godine bili na letovanju. Kartonski cvetić koji mi služi kao graničnik mi se smeška dok ga priklještenog među tvrde korice zlatne knjige stavljam u torbu. Novčanik i cigare. Žvake, sjaj i ključevi.

Obuvam se, izlazim. Stavljam naočare za sunce, da me ljudi ne bi zagledali. Oči su mi natečene od suza sa kojima sam se probudila. Izgleda da je danas jedan od onih dana. Nisam znala da čovek može toliko da plače. Nikada nisam bila plačljiva osoba.

Ubija me to što si mi sada daleko. Iako nismo zajedno, deli nas zamišljena crta do koje mogu da stignem na dva načina. Samo nisam sigurna koji je pravi. Koji se završava u tvom naručju.

Čeprkam po displeju mp4 plejera koji si mi ti poklonio. Ništa za chill. Koja ironija. Puštam bend da urla. Da mogu i ja bih. Kada sam te ostavila rekao si da bi vrisnuo do neba samo da možeš. Sada razumem.

Tvoja baka mi je pre mesec dana rekla da si otišao preko, kod mame. Verovatno se zato ne javljaš. Tešim li se?!

Stojim na semaforu. Crveno za prelaz, kola maltene nigde. Ogroman bulevar. Čini mi se još većim. Ogroman, pust. Nedelja, vreme ručka. Uvek sam mislila da je nedelja odvratan dan, dan za umiranje, dan koji nosi smrt sa sobom, koja leluja i ispunjava sve njegove pukotine. Sunce me smara, iscrpljuje svojim štipanjem za obraze na kojima su se suze odavno pretvorile u so. Strašno sam umorna, psihički iznurena. Počinjem da se pitam zbog čega li sam izlazila, ne znam kuda sam pošla, nisam se nikom javila . . .

Počinje moja omiljena pesma.

Another day wont come to rescue you again, no good morning.

Sa početkom refrena uključuje se zeleno svetlo.

Prepao me je. Više sam se uplašila nego što me je bolelo. Jedva uspeh da ga vidim, krajičkom oka, pre nego što me je srušio i pregazio. Počela sam plakati, ali više od straha nego od bola. Bolelo me je samo u početku, kratko, ruka i oko grudi, i odmah je prestalo. Nepomično sam ležala, mrdajući prstima na rukama i nogama. Ok je, nisam jako povređena, osećam i ruke i noge. Imala sam sreće, s obzirom da me je udario kamion. Pomislila sam kako će me mama izgrditi, kako će se uplašiti kada dođem kući poderana i ispričam joj šta se desilo.

Ustala sam i izvukla se ispod točkova. Vozač je otrčao do prodavnice prekoputa. Prošlo mi je kroz glavu da je sebičan, nije pogledao kako sam, odmah je otišao u prodavnicu, sigurno da bi se osvežio po ovoj vrućini. Sela sam na bankinu i malo se uredila, popravila garderobu, obrisala lice, namestila kosu.

Sirene. Policija. Hitna pomoć. Odjednom gomila ljudi, koja se činila nekako nestvarna naspram pustoši koja je do malopre vladala na bulevaru. Svi su mi bili kao u izmaglici.

Tada si se pojavio. I dalje u šoku, ustala sam. Nasmejan, sa onim tamnim cvikama na očima, u bermudama koje sam ti kupila. Lepo očešljan, doteran. Kada sam prišla, zagrlio si me i bez reči me nežno poljubio u slepoočnicu. Kao i uvek. Zaustila sam da pitam gde si bio svo ovo vreme, da sam se brinula, da mi je žao što sam se onako ponela, da te još uvek volim kao i prvog dana i kako želim sa tobom da provedem ceo život, kada si samo rekao: „Ššššš“ i poljubio me u ugao usana. Skinuo si naočare za sunce i u očima sam videla onaj pogled. Pogled koji mi je govorio koliko me voliš, da bi dao život za mene, da ćeš sve učiniti da budem srećna. Zaboravila sam sve šta se desilo, presrećna uzvratila osmeh i šapnula: „Volim te“. Zaštitnički si me zagrlio i povukao u suprotnom pravcu od mesta nesreće na kom su pokrivali telo neke devojke koja je poginula. Mislim da ju je pregazio kamion.

 

 

možda . . . nekad . . . ponovo . . . u nekoj novoj realnosti

 

 

Be Sociable, Share!

Tags: , , , ,

30 Comments

  • Spartak says:

    Hm… nastavis li ovako prestacu da dolazim :D
    i sve je to samo “jedan obican dan”…

  • glorfindel says:

    U bre, ala si ti produktivna! E, ovo ću vala da ostavim za večeras! :))

  • drveniadvokat says:

    @spartak: ti ne daš čoveku ni da pati ko čovek ;)
    nije običan dan. savršen dan. ponovo su zajedno :)

    @glorfindel: rekao Spartak da napišem priču :) nešto slično mi se motalo po glavi ovih dana i nastade ‘Savršen dan’ :)

  • glorfindel says:

    Krene, ima neki svoj tok i onda je secneš. Priču. Neočekivano. (Rekoh: I love it.) Opet u centar.

    Imaš materijala za onaj konkurs, pazi, mogu samo dve priče! :))

    Noć je, odoh da lunjam… Čitamo se. :))

  • htela sam da napravim paralelu, trenutno dešavanje u duši glavnog junaka tj tok svesti (mi ustvari čujemo njen unutrašnji glas, čitamo njeno stanje duše u određenom trenutku) i fizičke radnje koje obavlja u datom momentu. znači, njena razmišljanja za vreme oblačenja, obuvanja itd. možda sam to malo nespretno uradila (hvala na kritici, jako volim kritiku, mislim da ume biti konstruktivna ako nije izrečena iz obesti, pozitivnu/negativnu, jer mi pomaže objektivan pogled čitaoca (u ovom slučaju tebe) da uklonim eventualne greške koje postoje u tekstu), ali mi je to ustvari bio neki nesvesni cilj.

    konkurs . . . pa, hajde, predloži mi šta da prijavim, pa da lakše odlučim :)

    lepo lunjaj :) meni je još rano . . .

  • IvanB. says:

    Lepa ova advokatska kancelarija – e a gde su vrata, nisam mogao da nadjem da ih zatvorim :)

  • glorfindel says:

    Ne mislim da je nespretno, samo fali koja rechenica, da potpuno umirish naraciju, a onda je secnesh nechim neochekivanim. Vishe strefi chitaoca tako. K’o u Greshci. Jednoj. :))

    Mozesh neku Greshku da prijavish… Jednu. :))

  • glorfindel says:

    Recimo izmedju momenta kad krene pesma i pojave zelenog na semaforu. (To je samo moje skromno amatersko mishljenje!)

    Znam da si zurila da Spartak shto pre dobije prichu… :))) Makar preshla na crveno. :p

  • pokušaj da se staviš u njenu poziciju.
    probudila se iz košmara (Trgoh se. Nekoliko trenutaka mi je potrebno da se saberem. Uh, opet ružan san.), nenaspavana je. Plakala je puno (Oči su mi natečene od suza sa kojima sam se probudila.), potpuno je psihički slomljena, teško joj je da normalno funkcioniše. plus, još jedna otežavajuća okolnost, čulo sluha joj je zauzeto muzikom. znači, doslovno rečeno, ne čuje šta se dešava oko nje. pažnja i koncentracija, kao i reflesi su joj smanjeni, usled neispavanosti i lošeg psihičkog stanja. nezainteresovano zvera okolo, krenula je u šetnju, čeka da joj se upali zeleno svetlo. na zeleno kreće, naučeno, kao kada pas sedne na komandu. bez razmišljanja, cilj je samo preći ulicu. iz njene perspektive bi ovo ovako izgledalo. u nekom njenom toku je to bio šok. ‘secnuo’ ju je kamion koji je skretao desno :)

    i treba da strefi čitaoca ;)

    nisam žurila da Spartak dobije priču, priče retko kada pišem duže od sat, sat i po. nosila sam ja nju dugo u glavi (kao i ostale), samo je bilo pitanje momenta kada ću je zapisati. ali to opet ne isključuje mogućnost za greškom, jer ono što imam u glavi ne izgleda uvek identično na papiru.

  • Spartak says:

    hm… ono u glavi i na papiru to nikad ne moze biti identicno, jako slicno mozda, identicno=nemoguce.

    Da je zurila za mene nije, da je zurila za MENE dobila bi presnu pogacu :D al nije… :P

    Sve je sasvim ok. Zeleno je, dakle bezbedno, dakle korak napred. Sve je ok i meni totalno logicno :0

    Odo da odmaram, glava me kida : /

  • Charolija says:

    Iskreno rečeno, za trenutak si me uplašila. Samim tim mogu reći da je priča dobro napisana.

  • drveniadvokat says:

    @spartak: identično sam mislila na fabulu . . . trebalo je drugačije da se desi, ali eto, ovako se završilo.
    Jesi me ti podstakao da je napišem, ko zna do kad bi se ona vajala u mojoj glavi da nisi rekao da se bacim na pisanje :)

    ne kapiram presnu pogaču :D

    protiv glavobolje jaka crna kafa sa sokom od limuna . . .

  • drveniadvokat says:

    hvala Čarolijo :)

  • glorfindel says:

    Ostajem pri svome. Svidela mi se priča, naravno, rekoh već! Evo sad sam opet pročitao i opet mi nedostaje neka rečenica kad krene pesma… Ne znam zašto, jednostavno takav utisak imam. Sve je logično, sve je okej, samo … Ma, neću da smaram bez veze…

    Evo dobijaš i kravajče! :)))))))))))) I pivo, naravno! :))

  • zelenavrata says:

    Jos se ova prica i dobro zavrsila kakva je bila ona prosla.
    Sta ti se to toliko crno mota po glavi a?:)
    Lepo napisano, i streckas vala:)

  • drveniadvokat says:

    naravno da trebaš da ostaneš pri svome. dokle god imaš argumenata. i ne smaraš, naprotiv, zaista mi je drago da se moje priče komentarišu, to može samo da popravi ono što radim. evo, da ti dokažem da ne smaraš i da poštujem tvoje mišljenje (i naravno mišljenje svakog ko (kako već rekoh) komentariše iz najbolje namere, a ne iz pakosti i zluradosti). nadam se da će sada biti ok :)

    Počinje jedna od mojih omiljenih pesama sa albuma koji sam slušala. „Another day wont come to rescue you again, no good morning“. Sunce mi smeta, žmirkam dok se krošnja pomera i pomera mi hlad. hvata me nervoza što još uvek stojim na ovoj toploti, kada li će više zeleno, pa i nema prometa, mogla sam odavno preći . . . duboko udahnem i sa izdahom izbacujem deo tereta. čak mi je i lakše posle toga. počinjem i da pevušim: “Another day won’t come to rescue you again, no good morning, morning . . . ”
    Sa početkom refrena uključilo se i zeleno svetlo. “Another day won’t come to rescue you again . . . ”

    (i nastavak priče): Prepao me je. Više sam se uplašila nego što me je bolelo. Jedva sam uspela da ga vidim, krajičkom oka, pre nego što me je srušio i pregazio. Počela sam plakati, ali više od straha nego od bola. . .

    (bolje?)

  • drveniadvokat says:

    hehehe zelena :D

    crno . . . ti si primetila . . . duga je to priča :(((
    znaš šta je najveća fora? ja svoje priče ne izmišljam. samo im izmenim kraj.

    hvala na učinjenom štreckanju :)))

  • Laluve says:

    sokantana zbrka
    i to je sve sto je ostalo kao utisak
    kao da ne mogu da saberem dva i dva
    znaci za cetri mi treba jos jedno citanje

    ali moguce da je uzrok takvog utiska moj mamurluk
    :-)

  • glorfindel says:

    Xaxaxa :))))))))))))))))

    ne verujem! :)))))))))))

    aha, tako nešto je falilo, hvala! Kraljice! :)))))))

  • drveniadvokat says:

    @laluve: ako, barem ti je sinoć bilo dobro :)))

    @glorfindel: nema na čemu ;)

  • TigerRenko says:

    Da, da dobra je, dobar kraj. Ali kao sto smo pricali o logici ima nelogicnost i jezik bi morao da se dotera, imas bar 25% nepotrebnih recenica… Svez sam sa ovog kursa pa prepoznajem kao lud sta je visak :)

    R.

  • Добра прича. Пријала ми је. Видиш, и мене је једном давно, упропастила једна предивна ћерка једне учитељице. Мислим, где је срце у свему томе?!

  • Naivna says:

    .. Mislim da sada razumem tvoj komentar o iluzijama, i da, obecavam, necu nikome reci! ;)

  • Drugar, nauči me da i ja prepoznajem suvišno :)))

    Hvala Konstantine :)

    znala sam da mogu imati poverenja u tebe Naivna ;)

    Dobro mi došli na blog :)))

  • Punky says:

    Joj čoveče, sad znam šta si mislila pod “emo punker”…Nemoj više molim te…ovo je baš tužno…

  • veruješ li mi da sam plakala sve vreme dok sam pisala . . .

  • Sandra says:

    Prepala sam se…stvarno…
    Ja sam odusevljena kako si ovo napisala…
    Nije prica dobra ako te ne uzdrma malo, a ti si nas bas uzdrmala

  • Svitica says:

    CAooo Maro, evo posetih te i bas mi je lepo ovde kod tebe. Lepo pises, svidja mi se, sve si bolja…a i lepa ti je ova tema pozadinska, nekako inspirativna. Cini mi se da bi bolje bilo kada bi ova prica, bez kraja ovakvog bila uvod u neki romancic.

  • Svitica says:

    E da, sad procitah i komentare iznad. \Tacno sam ti sve poverovala, a kraj je bio nuzan, pa mi je malo upropasti to uzivanje do tad, posto je izmisljen.
    I JA se razmisljam o knjizi.
    Divno pises, jos jednom da te pohvalim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2008-2018 Najdrvenija advokatska e – kancelarija All rights reserved.
This site is using the Desk Mess Mirrored theme, v2.5, from BuyNowShop.com.