Comments on: Šta nam se to desilo?

By: #pratiblogere – Mali kolibri ! « Uspesi, padovi i život uopšte

#pratiblogere – Mali kolibri ! « Uspesi, padovi i život uopšte — Wed, 20 Jan 2010 12:07:18 +0000

[...] Šta nam se to desilo? – Jedan od dužih tekstova na nekom blog postu koji sam čitala, ali u jednom dahu sam ga pročitala. Ni zastala nisam. Iz nje ćete zaista upoznati ovog blogera CITAT: ……Ovu priču sam napisala revoltirana nizom događaja koji su me prosto zatekli. Ne mogu da opišem bes i razočarenje koje sam tada osetila. Ponekad se pitam zašto se utrpam u takve situacije, zašto baš ja moram da reagujem i ispravljam „nepravde“. Eto, moram. Jednostavno sam takva. Ne mogu da podnesem da vidim da se neko pati (a da to može da se spreči) ili da neko maltretira nekog…….. [...]

By: kremasica

kremasica — Wed, 20 Jan 2010 03:14:31 +0000

Jako dobro napisan tekst, kao da sam bila tamo, osetila sam svaku emociju, i onu suzu u oku.

Meni se jednom desilo nesto zaista neuobicajeno. Sedela sam u autobusu, bilo je jos bar 6 praznih mesta odmah ispred mene a iza ne znam kolko tacno. I usla je baba u autobus, ne mnogo stara, ali veoma namrgodjena. I stala je tu pored mene i gledala me. Ja sam je pogledala i ona glasno pocne da gundja kako mladi ne ustaju u autobusu starijima. Toliko me je taj njen pokvaren pogled iznervirao, glasno sam joj rekla: “Gospodjo, u autobusu imate bar jos 5 slobodnih mesta a vi ste dosli meni nad glavom da gundjate.” Naravno ona je nastavila da gundja, govoreci kojesta… Secam se da je spominjala da su sve devojke kurve, setaju po parkovima same i tako neke stvari. Mozda joj nije bilo dobro… ne znam, ja sam se toliko iznervirala, ustala i otisla na drugi kraj autobusa.

Mozda je ova zena toliko besna sto se promenila kultura u gradu, pa je tako jedva cekala da nekog napadne. Naravno da ne treba roblem resavati ovako… Ali eto ima raznih slucajeva.

By: Morena Luna

Morena Luna — Fri, 05 Sep 2008 12:55:51 +0000

Ima jos uvek “kulturne” dece ;)

By: drveniadvokat

drveniadvokat — Fri, 01 Aug 2008 13:53:19 +0000

tačno! sutra će njegova žena tako da stoji, a on će pljuvati nevaspitanu decu, zaboravivši da je i on to radio.
ne sme tako nešto da postane normalno! ja umem da pitam (kada vidim da trudnica stoji): “Ko će ustati ovoj ženi da sedne?” :D i ustanu :D pa, valjda će im doći iz dupeta u glavu da trebaju sami to sledeći put da urade. u školi sedi 6 sati, zašto ‘ne protegne noge’ u busu?
moja profesorica sociologije iz srednje škole je delila jedinice kada vidi nekog da sedi u busu, a da starija osoba ili osoba sa detetom stoji. i u pravu je bila. pokušavala je da ‘ispravi krive Drine’ i nadam se da je i uspevala.

By: Charolija

Charolija — Fri, 01 Aug 2008 01:44:21 +0000

Bili dobri, loši, vaspitani ili nevaspitani, to je ono što nosimo iz kuće. U Beogradu su stariji ljudi i zaboravili da postoji mogućnost da im neko ustane da sednu. Navikli na nevaspitanu decu, ćute i stoje pored njih.

Jednom prilikom sam stajala u prepunom autobusu sa stomakom do zuba u osmom mesecu trudnoće, pored dečka koji je sasvim ‚‚slučajno‚‚ gledao kroz prozor, baš sa slušalicama na ušima. Bila je tolika gužva da mu je moj stomak bukvalno stajao ispred nosa, ali nije me ni pogledao. To je postalo tako normalno. Užas jedan!

By: drveniadvokat

drveniadvokat — Wed, 23 Jul 2008 18:20:50 +0000

@ Džejn: “Nažalost, “vreme i trud” su sastojci koji su već nekoliko godina deficitarni kada je vaspitanje dece u pitanju. ” – slažem se.
Ja sve to pripisujem kapitalizmu i borbi za materijalno ulaganje u kvalitet života. Preključe sam razgovarala sa jednim lekarom o ovom problemu (sasvim slučajno) i rekla mi je da je trenutno u Evropi najtraženije i najprofitabilnije zanimanje (verovatno posle estetske hirurgije) dečiji psihijatar! Iako su im pružili sve, zimovanja i letovanja, igrice, skupu garderobu, deca pate od nedostatka ljubavi, pažnje i to prouzrokuje depresiju koja je dostigla alarmantni nivo. Džabe im najskuplje patike kada one ne mogu da ih zagrle . . .

By: Džejn

Džejn — Wed, 23 Jul 2008 15:39:43 +0000

Sve to dolazi “iz kuće”. Škola je tu da teorijski klinčetu stavi do znanja da treba ustati starijem. Da ga nauči manirima, poštenju et cetera. Ali, porodica je mesto gde sve to treba da se primeni u praksi. Jednostavno, ako dete vidi da se i roditelji u dovoljnoj meri pridržavaju onoga što škola “propoveda”, lako će prihvatiti sva te norme. Takođe, može škola imati najbolji nastavni kadar na svetu, ukoliko roditelji ne ulože vreme i trud da svojim ličnim primerom dete pouče pristojnosti, sve je uzalud.

Nažalost, “vreme i trud” su sastojci koji su već nekoliko godina deficitarni kada je vaspitanje dece u pitanju. Roditelji su u rešavanju materijalnih i egzistencijalnih problema zadatak vaspitanja dece poverili školi (koja to ne može sama), vršnjacima (Bože sačuvaj) i medijima (katastrofa).

By: drveni_advokat

drveni_advokat — Wed, 09 Jul 2008 11:18:03 +0000

evo potvrde za ovaj tekst :D hvala Pepe :D

By: Pepe

Pepe — Mon, 07 Jul 2008 20:02:06 +0000

seres

By: drveni_advokat

drveni_advokat — Wed, 25 Jun 2008 19:14:00 +0000

@ Maladict: ne verujem da je ono izuzetak, ljudi su postali užasno netolerantni. jutros sam bila u ambulanti (nešto za mamu) i imam beli karton tj prvenstvo, znači, čim počne da radi, proziva prvo mene (osim u slučaju kada je neki beli karton pre mene, tada prvenstvo ide po redosledu po kom su knjižice predane). uglavnom, dolazi jedan momak, tu negde naših godina i moli da ga puste, samo uput da mu napiše lekar, jer žuri na pregled, ima zakazano, a nije stigao ranije da dođe jer radi. odmah je svima trebao samo uput i svi će za 5 minuta da završe i ne mogu da ga puste. ja sam mu rekla, da ako mene sada prozove, da uđe sa mnom, što se i desilo. nije ni 5 minuta trajalo dok mu je uput ispisan. smešno, zar ne? a mogao je propustiti pregled pa opet čekati mesecima da dođe na red. a meni “ni iz džepa ni u džep” što bi rekao naš narod. a niko neće da shvati da je u pitanju samo 5 minuta.

@ Walker: da, zaista se slažem sa tobom u vezi sa gledanjem u oči, i ja se trudim da gledam ljude u oči dokle god mogu. ali ne želim da vide suze koje (iako ja to neću) krenu, pa zato skrenem pogled :-/ ne umem stoički da podnesem uvrede, iako se zaista trudim. valjda čovek mora da se navikne na to. mada, sada sam počela da se pravim blesava, kao da ne primećujem njihovu nervozu. pre pola sata sam kupovala kartu na autobuskoj stanici i radnicu je izgleda malo nerviralo što se toliko interesujem za klimu u autobusu :D ali, kada je videla da ću iznova i iznova pitati dok mi ne odgovori, smilovala se :D samo dodam sintagmu, smirenim glasom: “Izgleda da me niste čuli . . . ” :D
ranije sam ćutala na sve, sada uvek kažem ako nisam zadovoljna.
kako moja mama kaže: “Neću da me neko maltretira, za moje pare”. mada, poslušaću tvoj savet. nadam se da mi neće biti potreban.