Cities Re-Imagined
U Muzeju savremene umetnosti se trenutno nalazi izložba video radova umetnika iz Norveške.
Drugarica, dečko i ja
Svi smo imali prilike da u tinejdžerskim danima osudimo druga/drugaricu, jer su zbog devojke/dečka zapostavili društvo. Dešavalo se da nestaju jedan po jedan, kako ko pronalazi devojku, pa da se, kada raskinu, vraćaju. I sve je to normalno. I nekako mi je bilo logično što se svi ljute kada ih je drug ispalio zbog devojke. Ali, kada bi veza prestala i on se vratio, svi su ga čekali puni razumevanja i utehe, te se druženje nastaljalo kao da se ništa nije desilo. To su bile, ako mogu tako da kažem, dečije veze, neozbiljne, kratkotrajne, veze u kojima se tek sazrevalo.
APEL za pomoć Svetlani Kukić
Svako od nas, kao najlepši period života, pamti detinjstvo. Mislim da nam je letnji raspust uvek bio posebno drag, jer smo imali ceo dan na raspolaganju samo za igru. Sećam se, ustanem nešto pre devet i brrrzo strpam sendvič u usta i već sam napolju. A iza zgrade livada (tada nam je bila ooogromna) i drveće pitomog kestena. Pa igrarije do ručka, onda odmor ili spavanjac i posle 17h opet napolje. Tada smo se igrali zmurke uglavnom ili ‘partizana i Nemaca’, pa niko nije hteo da bude Nemac, te smo se igrali Indijanaca i kauboja. Pa šetnja po bankinama, a ko izgubi ravnotežu i stane pored kaže: “Zeka pije vodice”. Sećanja mi neprimetno vraćaju osmeh i dok sećanja zapisujem se smešim. No, surova realnost je uozbiljila moje lice. Ako nešto ne učinimo, jedanaestogodišnja devojčica iz Beograda, Svetlana Kukić, neće doživeti period u kom će moći da se seća. Ceca, kako je drugarice zovu, boluje od teškog oblika anemije, zbog koje joj se gvožđe taloži u vitalnim organima, što može biti vrlo opasno. Cecin brat je prošle godine umro od iste bolesti i dete zna da je, ako se nešto ne preduzme, očekuje ista sudbina. Lek postoji, ali je veoma skup za njene roditelje. Količina za dve godine, koliko treba da traje Cecina terapija, košta 50 000 eura. To je mnogo novca za njene roditelje, ali nije mnogo za sve nas. Znate da svaki dinar znači, zato se odreknite današnjeg sladoleda/kutije cigareta/pića u gradu/čokolade i pomozite ovoj devojčici da dobije nadu za bolje sutra.
Ulepšajmo Cecino detinjstvo, izbrišimo osmosatovne trasfuzije iz njenog života i pomozimo joj da se više ne umara od bolesti!
Komercijalna banka AD Beograd
TEKUĆI RAČUN:
205-9001012298160-46Svrha uplate: Pomoć za Svetlanu Kukić
Alesandro Karera: „Čudesan život diplomiranih književnika“
Knjigu sam kupila na Sajmu knjiga u Novom Sadu , da li 2007. ili 2008. godine, ne mogu da se setim. Kupila sam je, povrh svih ostalih knjiga, jer sam htela da vidim zbog čega mi je život čudesan :D I to sam je, slučajno, na odlasku ugledala i kupila. Nažalost, do danas je nisam pročitala. Ili nisam imala vremena ili je nešto drugo imalo prioritet. Danas sam je počela čitati i naletela na interesantan pasus, koji sam jednostavno morala da zapišem ovde, tako da otvaram novu kategoriju koja nosi naziv trenutno čitam . . . i u nju planiram postavljati knjige, eseje, tekstove, kritike i sve ono što mi padne šaka ili monitora i učini mi se interesantnim za zapisati. Read the rest of this entry »
Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica
Hipokratova zakletva
U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti.
Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje.
Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno.
Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika.
Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri.
Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja.
Moje kolege će biti braća.
U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost.
Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka.
I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, suprotna zakonima humanosti.
Ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast. Read the rest of this entry »
Sve za ljubav ♥
Sigurna sam da je većina čula za ovu emisiju koja se već nekoliko godina/sezona emituje na nacionalnoj televiziji. Prvu sezonu sam sa nestrpljenjem očekivala i redovno pratila sve epizode. Ljubav . . . a oni pomažu njenoj realizaciji . . . DIVNOOO!
Drugu i treću sezonu takođe nisam propuštala. Neretko sam i zaplakala pred izlivom emocija nepoznatih mi ljudi, različitih životnih priča. Jeste, smetalo mi je što se ‘oni’ petljaju u tuđe živote, ali su uspevali da spoje razdvojene, izmire posvađane, nasmeju tužne, obraduju zaljubljene. Činilo mi se da usrećuju ljude i mislim da je zaista tako i bilo. Iz nedelje u nedelju smo se mama i ja plakale i radovale se sa njima, jer su uglavnom sve bili srećni završeci. Neretko su jednoj strani dali dezinformacije, da bi iznenađenje bilo veće i intenzivnije. I to mi je bilo super kada su bili pokloni u pitanju, prosidbe ili slično. Čak sam i zamišljala kako bih reagovala da me neko iznenadi putem te emisije :))) Read the rest of this entry »
Do you speak english?
Ovaj rat je rasturio moju familiju na sto strana. Bukvalno je pao kao bomba i ljudi odleteli. Srećom, svi su živi i snašli su se.
Bilo nas je mnogo. U odnosu na to da sam sama odrasla, bilo nas je stvarno mnogo. Moja mama ima još dve sestre i svaka ima po dvoje dece. Pošto je ona najmlađa i mene je dosta kasno dobila, desilo se to da se jedna od mojih sestara od tetke udala rano i rodila sina 13 dana pre nego što je moja mama rodila mene. Drugog sina je rodila nekoliko godina kasnije. Ostali su stariji od mene, ali sam nekako uvek bila u njihovom društvu. Od jedne tetke su tu bile dve sestre (i dva sina od jedne sestre), a od druge brat i sestra. Najmanja razlika u godinama je sa sestrom koja sada živi u Osijeku i iznosi osam godina. Svako leto, do rata sam provodila kod bake i deke u Bosni, sa svima njima. Najlepši periodi mog života. Divno je imati rodbinu. Read the rest of this entry »
Trijumf savremene umetnosti
U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine je od 15. do 30. juna izložen deo “Vujičić kolekcije”. Ulaz je besplatan, tako da, ukoliko ste zainteresovani, ovu izložbu možete pogledati još sutra i u utorak. Izložbu prati i katalog čiji su autori Miško Šuvaković, Ješa Denegri i Nikola Dedić. U njemu je iscrpno predočen period savremene umetnosti, i dostupan je posetiocima muzeja. Slede delovi iz istog. Read the rest of this entry »
Svetski dan Roma 08.04.2010.
Znam da kasnim, žao mi jeee . . .
Igrali smo se, ispitivali, frizirali, plesali, šminkali, družili, sladili, grlili i ljubili.
Prelep dan sa divnim ljudima i divnom decom.
Bilo nam je prelepo, i volonterima i deci.
Iznenađenje
Ko prati ovaj blog, sigurno zna da nisam zaposlena i da nemam redovan izvor primanja. Nažalost, nemam nikakav izvor primanja trenutno (nadam se da će se uskoro promeniti). Ponekad nešto honorarno uradim, ali to nije velika svota novca koju zaradim + ne isplaćuju mi posle obavljenog posla, tako da se desi da čekam i mesecima na novac. Shodno tome, nisam u prilici da si priuštim ‘velike’ investicije. Naime, šta je u pitanju. Već izvesno vreme želim da kupim blender, mikrotalasnu pećnicu i pizza pekač. Blender sam kupila početkom godine, jedan od skupljih. Kad kupujem, ne volim da uzmem proizvod kojim neću biti u potpunosti zadovoljna. Ili kako moja mama uvek kaže: “Nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari”. Mikrotalasna i pizza pekač još nisu došli na red. Read the rest of this entry »
Negativna kritika
Primetila sam u poslednje vreme ogromnu količinu negativne energije u blogosferi, i samim tim i na twitteru. Nervoza, frustracije, smanjena tolerancija i netrpeljivost nisu više retki i uočeni su kod velikog broja twitteraša. Da li ekonomska kriza utiče na nas? Finansijski problemi? (Ne)Vreme? Ne verujem, na besparicu smo po defaultu naviknuti, a sve ovo je počelo i pre kiše koja, sada već, danima pada. Drčni i neprijatni komentari na postove, blokiranja i svađe su postali svakodnevnica. Read the rest of this entry »
Ljubomora
Danas je Msanko ostavio link do jednog teksta čiji mi je naslov privukao pažnju.
Što umiruje ljubomorne žene? Read the rest of this entry »
Azbuka upoznavanja
Konačno i ja da se pridružim Azbuci upoznavanja koju je započena Džejni. Svaka čast na ideji, odlična je! Još da nađemo psihologa, da definiše ovolike asocijacije i razotkriveni smo :D
Drago mi je da konačno neko spava u ovoj sobi, na tom krevetu!
Sinoć je kod mene bila moja dugogodišnja drugarica i buduća kuma Mina, neobavezno, ćaskanje i druženje. Kroz priču smo se vratile u prošlost i Mladenu prepričavale zajedničke doživljaje iz muzičke škole, gde smo se i upoznale. Naravno, nismo mogle da izostavimo jedno takmičenje na koje smo išle zajedno. Meni je i posle 16 godina toliko bilo smešno, da jednostavno moram sve ovo da podelim sa vama. Read the rest of this entry »
Šta god da dodam, pokvariću
Razmišljanja dokonog šetača
Imati i nemati
Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi.
Vidim, na trotoaru kontejner za đubre. Nad njim nagnuta mlada žena u uflekanoj haljini, koja pamti i bolja vremena. Nešto gleda. Nekome nešto govori.
Vidim, iz kontejnera izlazi tamnoputa devojčica duge kovrdžave kose. Ona liči na Botičelijevog anđela. Izranja iz đubreta kao mala Venera iz školjke i mutne morske pene koju je izbljuvao grad.
Devojčica kaže majci: „Nema…“
